Marcos 5

21 I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora. 22 I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove. 23 I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi. 24 I pođe s njim.

I za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga. 25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi 26 i veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili, 27 kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove. 28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću. 29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti. 30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina? 31 I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene? 32 I On se obaziraše da vidi onu koja to učini. 33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu. 34 A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

35 Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja? 36 A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj. 37 I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog. 38 I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki. 39 I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava. 40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka. 41 I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani. 42 I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. 43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.