1 Hvalite Gospoda,

jer je dobar,

jer je doveka milost Njegova.

2 Ko će iskazati silu Gospodnju?

Ispričati svu slavu Njegovu?

3 Blago onima koji drže istinu

i tvore pravo svagda!

4 Opomeni me se, Gospode,

po svojoj milosti k narodu svom;

pohodi me pomoću svojom,

5 Da bih video u dobru izabrane Tvoje,

veselio se u veselju naroda Tvog,

hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

6 Zgrešismo s ocima svojim,

postasmo krivci, bezakonici.

7 Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih,

ne opominjaše se velikih milosti Tvojih,

i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

8 Ali im On pomože imena svog radi,

da bi pokazao silu svoju.

9 Zapreti Crvenom Moru, i presahnu;

i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

10 I sačuva ih od ruke nenavidnikove,

i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

11 Pokri voda neprijatelje njihove,

nijedan od njih ne osta.

12 Tada verovaše rečima Njegovim,

i pevaše Mu hvalu.

13 Ali brzo zaboraviše dela Njegova,

i ne počekaše volje Njegove.

14 Polakomiše se u pustinji,

i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

15 On ispuni molbu njihovu,

ali posla pogibao na dušu njihovu.

16 Pozavideše Mojsiju

i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

17 Rasede se zemlja,

i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

18 I spali oganj četu njihovu,

i plamen sažeže bezbožnike.

19 Načiniše tele kod Horiva,

i klanjahu se kipu.

20 Menjahu slavu svoju

na priliku vola, koji jede travu.

21 Zaboraviše Boga, Spasitelja svog,

koji je učinio velika dela u Misiru,

22 Divna u zemlji Hamovoj,

strašna na Crvenom Moru.

23 I htede ih istrebiti,

da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim,

i ne odvrati jarost Njegovu

da ih ne istrebi.

24 Posle ne mariše za zemlju željenu,

ne verovaše reči Njegovoj.

25 Pobuniše se u šatorima svojim,

ne slušaše glas Gospodnji.

26 I On podiže ruku svoju na njih,

da ih pobije u pustinji,

27 Da pobije pleme njihovo među narodima,

i raseje ih po zemljama.

28 I pristaše za Velfegorom,

i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

29 I rasrdiše Boga delima svojim,

i udari u njih pogibao.

30 I ustade Fines, i umilostivi,

i prestade pogibao.

31 I to mu se primi u pravdu,

od kolena do kolena doveka.

32 I razgneviše Boga na vodi Merivi,

i Mojsije postrada njih radi;

33 Jer dotužiše duhu njegovom,

i pogreši ustima svojim.

34 Ne istrebiše narode,

za koje im je Gospod rekao;

35 Nego se pomešaše s neznabošcima,

i naučiše dela njihova.

36 Stadoše služiti idolima njihovim,

i oni im biše zamka.

37 Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.

38 Prolivaše krv pravu;

krv sinova svojih i kćeri svojih,

koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim,

i oskvrni se zemlja krvnim delima.

39 Oskvrniše sebe delima svojim,

i činiše preljubu postupanjem svojim.

40 I planu gnev Gospodnji na narod Njegov,

i omrznu Mu deo Njegov.

41 I predade ih u ruke neznabožačke,

i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

42 Dosađivaše im neprijatelji njihovi,

i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

43 Mnogo ih je puta izbavljao,

ali Ga oni srdiše namerama svojim,

i biše poništeni za bezakonje svoje.

44 Ali On pogleda na nevolju njihovu,

čuvši tužnjavu njihovu,

45 I opomenu se zaveta svog s njima,

i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

46 I učini, te ih stadoše žaliti

svi koji ih behu zarobili.

47 Spasi nas, Gospode Bože naš,

i pokupi nas iz neznabožaca,

da slavimo sveto ime Tvoje,

da se hvalimo Tvojom slavom!

48 Blagosloven Gospod Bog Izrailjev

od veka i doveka!

I sav narod neka kaže:

Amin! Aliluja!