1 Hvalite Gospoda, jer je dobar;

jer je doveka milost Njegova.

2 Tako neka kažu koje je izbavio Gospod,

koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

3 Skupio ih iz zemalja,

od istoka i zapada, od severa i mora.

4 Lutaše po pustinji gde se ne živi,

puta gradu naseljenom ne nahodiše;

5 Behu gladni i žedni,

i duša njihova iznemagaše u njima;

6 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj;

i izbavi ih iz nevolje njihove.

7 I izvede ih na prav put,

koji ide u grad naseljeni.

8 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

9 Jer siti dušu taštu,

i dušu gladnu puni dobra.

10 Sedeše u tami i u senu smrtnom,

okovani u tugu i u gvožđe;

11 Jer ne slušaše reči Božijih,

i ne mariše za volju Višnjeg.

12 On poništi srce njihovo stradanjem;

spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

13 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izbavi ih iz nevolje njihove;

14 Izvede ih iz tame i sena smrtnog,

i raskide okove njihove.

15 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

16 Jer razbi vrata bronzana,

i prevornice gvozdene slomi.

17 Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje,

i za nepravde svoje.

18 Svako se jelo gadilo duši njihovoj,

i dođoše do vrata smrtnih.

19 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izbavi ih iz nevolje njihove.

20 Posla reč svoju i isceli ih,

i izbavi ih iz groba njihovog.

21 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

22 I neka prinesu žrtvu za hvalu,

i kazuju dela Njegova u pesmama!

23 Koji plove po moru na korabljima,

i rade na velikim vodama,

24 Oni su videli dela Gospodnja,

i čudesa Njegova u dubini.

25 Kaže, i diže se silan vetar,

i ustaju vali na njemu,

26 Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana:

duša se njihova u nevolji razliva;

27 Posrću i ljuljaju se kao pijani;

sve mudrosti njihove nestaje.

28 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izvede ih iz nevolje njihove.

29 On obraća vetar u tišinu,

i vali njihovi umuknu.

30 Vesele se kad se stišaju,

i vodi ih u pristanište koje žele.

31 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

32 Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom,

na skupštini starešinskoj slave Ga!

33 On pretvara reke u pustinju,

i izvore vodene u suhotu,

34 Rodnu zemlju u slanu pustaru

za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

35 On pretvara pustinju u jezera,

i suvu zemlju u izvore vodene,

36 I naseljava onamo gladne.

Oni zidaju gradove za življenje;

37 Seju polja,

sade vinograde

i sabiraju letinu.

38 Blagosilja ih i množe se jako,

i stoke im ne umanjuje.

39 Pre ih beše malo,

padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

40 On sipa sramotu na knezove,

i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

41 On izvlači ubogoga iz nevolje,

i plemena množi kao stado.

42 Dobri vide i raduju se,

a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

43 Ko je mudar, neka zapamti ovo,

i neka poznaju milosti Gospodnje.