1 Slušajte ovo svi narodi,

pazite svi koji živite po vasiljeni,

2 Prostaci i gospodo,

bogati i siromasi.

3 Usta će moja kazati premudrost,

i srce moje reći će razum.

4 Prignuću uho svoje k priči,

uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.

5 Čega da se bojim u zle dane,

kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?

6 Koji se uzdate u silu svoju,

i hvalite se velikim bogatstvom svojim!

7 Čovek neće nikako brata osloboditi,

neće dati Bogu otkup za nj.

8 Velik je otkup za dušu,

i neće biti nikad

9 Da ko doveka živi,

i ne vidi groba.

10 Svi vide gde umiru

kao i neznalica i bezumnik što ginu,

i ostavljaju drugima imanje svoje.

11 Oni misle da će kuće njihove trajati doveka,

i stanovi njihovi od kolena na koleno;

imenima svojim zovu zemlje;

12 Ali čovek u časti neće dugo ostati,

izjednačiće se sa stokom, koju kolju.

13 Ovaj im se put čini probitačan,

i koji za njima idu, hvale misli njihove;

14 Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao,

smrt će im biti pastir;

i ujutru hodiće po njima pravednici,

i oblik njihov zbrisaće pakao

rastavivši ih s naseljem.

15 Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih;

jer me On prima.

16 Ne boj se kad se ko bogati;

kad raste slava doma njegovog.

17 Jer kad umre, neće ništa poneti,

niti će poći za njim slava njegova.

18 Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog,

i slave tebe, što ugađaš sebi.

19 Ali će on otići u stan otaca svojih,

gde sveta nikad ne vide.

20 Čovek u časti, ako nije razuman,

izjednačiće se sa stokom, koju kolju.