1 Blagosloven Gospod, grad moj,

koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,

2 Dobrotvor moj i ograda moja,

utočište moje i Izbavitelj moj,

Štit moj, Onaj u koga se uzdam,

koji mi pokorava narod moj.

3 Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj,

i sin smrtnoga, te ga paziš?

4 Čovek je kao ništa;

dani su njegovi kao sen, koji prolazi.

5 Gospode! Savij nebesa svoja, i siđi;

dotakni se gora, i zadimiće se.

6 Sevni munjom, i razagnaj ih;

pusti strele svoje, i raspi ih.

7 Pruži ruku svoju s visine, izbavi me

i izvadi me iz vode velike,

iz ruku tuđinaca,

8 Kojih usta govore ništavne stvari,

i kojih je desnica desnica lažna.

9 Bože! Pesmu novu pevaću Ti,

u psaltir od deset žica udaraću Tebi,

10 Koji daješ spasenje carevima,

i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.

11 Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca,

kojih usta govore ništavne stvari,

i kojih je desnica desnica lažna.

12 Sinovi naši neka budu kao bilje,

koje veselo odraste u mladosti;

kćeri naše kao stupovi

prekrasno izrađeni u dvoru;

13 Žitnice naše pune,

obilne svakim žitom;

ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada

po stanovima našim.

14 Volovi naši neka budu tovni;

neka ne budu napadanja, ni bežanja,

ni tužnjave po ulicama našim.

15 Blago narodu, u kog je sve ovako!

Blago narodu, u kog je Gospod Bog!