1 Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja!

U teskobi daj mi prostor;

smiluj se na me i usliši molitvu moju.

2 Sinovi čovečiji! Dokle će slava moja biti u sramoti?

Dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?

3 Znajte da Gospod divno čuva svetog svog;

Gospod čuje kad Ga zovem.

4 Gneveći se ne grešite;

razmislite u srcima svojim na posteljama svojim,

i utolite.

5 Prinesite žrtvu za pravdu,

i uzdajte se u Gospoda.

6 Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro?

Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.

7 A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju,

kad im rodi pšenica i vino.

8 Ja mirno ležem i spavam;

jer Ti, Gospode, sam daješ mi, te sam bez straha.