1 Dugo čekah Gospoda,

i saže se k meni, i ču viku moju.

2 Izvadi me iz jame, koja buči, i iz gliba,

i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.

3 I metnu u usta moja pesmu novu,

hvalu Bogu našem.

Vide mnogi, i počinju se bojati Gospoda,

i uzdati se u Njega.

4 Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje,

i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž.

5 Mnoga su čudesa Tvoja,

koja si učinio Gospode, Bože moj,

i mnoge su misli Tvoje s nama.

Nema Ti ravna.

Hteo bih javljati i kazivati,

ali im broja nema.

6 Žrtve i darove nećeš;

Ti si mi uši otvorio;

žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.

7 I po tome rekoh: Evo idem,

kao što je u knjizi pisano za mene;

8 Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj,

i zakon je Tvoj meni u srcu.

9 Kazujem pravdu na saboru velikom;

evo, usta svojih ne ustavljam;

Gospode, Ti znaš.

10 Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom,

kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje;

i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.

11 Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene;

milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.

12 Jer me opkoliše zla nebrojena;

stigoše me nepravde moje,

da ne mogu gledati;

ima ih više nego kose na glavi mojoj,

srce me moje ostavi.

13 Gospode, voljan budi izbaviti me,

Gospode, pohitaj mi u pomoć.

14 Nek se postide i posrame

svi koji traže pogibao duši mojoj!

Nek se vrate natrag

i postide koji mi žele zlo.

15 Nek se povrate u smetnji svojoj

koji mi govore: Ha! Ha!

16 Neka se teše i vesele Tobom

svi koji traže Tebe Gospode,

i koji ljube spasenje Tvoje,

neka jednako govore: Velik Gospod!

17 Ja sam nesrećan i ništ,

neka se Gospod postara za me!

Ti si pomoć moja i Izbavitelj moj,

Bože moj, ne časi.