1 Ta dobar je Bog Izrailju,

onima koji su čista srca.

2 A noge moje umalo ne zađoše,

umalo ne popuznuše stopala moja,

3 Jer se rasrdih na bezumnike

videći kako bezbožnici dobro žive.

4 Jer ne znaju za nevolju do same smrti,

i telo je njihovo pretilo.

5 Na poslovima čovečijim nema ih,

i ne muče se s drugim ljudima.

6 Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom,

i obučeni u obest kao u stajaće ruho.

7 Od debljine izbuljeno im je oko,

srce puno klape.

8 Podsmevaju se,

pakosno govore o nasilju, oholo govore.

9 Usta svoja dižu u nebo,

i zemlju prolazi jezik njihov.

10 I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog,

i piju vodu iz punog izvora.

11 I govore: Kako će razabrati Bog?

Zar Višnji zna?

12 Pa eto, ovi bezbožnici

srećni na svetu umnožavaju bogatstvo.

13 Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje,

i umivam bezazlenošću ruke svoje,

14 Dopadam rana svaki dan,

i muke svako jutro?

15 Kad bih kazao: Govoriću kao i oni,

izneverio bih rod sinova Tvojih.

16 I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo;

ali to beše teško u očima mojim.

17 Dok najposle ne uđoh u svetinju Božiju,

i doznah kraj njihov.

18 Ta na klizavom mestu postavio si ih,

i bacaš ih u propast!

19 Kako začas propadaju, ginu,

nestaje ih od nenadne strahote!

20 Kao san, kad se čovek probudi,

tako probudivši ih, Gospode,

u ništa obraćaš utvaru njihovu.

21 Kad kipljaše srce moje

i rastrzah se u sebi,

22 Tada bejah neznalica i ne razumevah;

kao živinče bijah pred Tobom.

23 Ali sam svagda kod Tebe,

Ti me držiš za desnu ruku.

24 Po svojoj volji vodiš me,

i posle ćeš me odvesti u slavu.

25 Koga imam na nebu?

I s Tobom ništa neću na zemlji.

26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje;

Bog je grad srca mog i deo moj doveka.

27 Jer evo koji odstupiše od Tebe, ginu;

Ti istrebljavaš svakog koji čini preljubu ostavljajući Tebe.

28 A meni je dobro biti blizu Boga.

Na Gospoda polažem nadanje svoje,

i kazivaću sva čudesa Tvoja.