1 Teče iz srca mog reč dobra;

rekoh: Delo je moje za cara;

jezik je moj trska hitrog pisara.

2 Ti si najlepši između sinova ljudskih,

blagodat teče iz usta tvojih,

jer te je blagoslovio Bog doveka.

3 Pripaši, junače, uz bedro svoje

mač svoj, čast svoju i krasotu svoju.

4 I tako okićen pohitaj,

sedi na kola za istinu i krotku pravdu,

i desnica će tvoja pokazati čudesa.

5 Oštre su strele tvoje;

narodi će pasti pod vlast tvoju;

prostreliće srca neprijatelja carevih.

6 Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv;

skiptar je carstva Tvog skiptar pravice.

7 Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje;

toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti

više nego drugove Tvoje.

8 Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojom i kasijom.

Koji žive u dvorima od minijske slonove kosti,

one te vesele.

9 Carske kćeri dvore te;

s desne ti strane stoji carica u ofirskom zlatu.

10 Čuj, kćeri, pogledaj i obrati k meni uho svoje,

zaboravi narod svoj i dom oca svog.

11 I caru će omileti lepota tvoja;

jer je On Gospod tvoj, i Njemu se pokloni.

12 Kći Tirova doći će s darovima,

najbogatiji u narodu tebe će moliti.

13 Sva je ukrašena kći careva iznutra,

haljina joj je zlatom iskićena.

14 U vezenoj haljini vode je k caru;

za njom vode k tebi devojke, druge njene.

15 Vode ih veselo i radosno,

ulaze u dvor carev.

16 Mesto otaca tvojih biće sinovi tvoji,

postavićeš ih knezovima po svoj zemlji.

17 Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od kolena na koleno;

potom će te slaviti narodi va vek veka.