1 Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim;

udri one koji udaraju na me.

2 Uzmi oružje i štit,

i digni se meni u pomoć.

3 Potegni koplje,

i preseci put onima koji me gone,

reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.

4 Neka se postide i posrame koji traže dušu moju;

neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće.

5 Neka budu kao prah pred vetrom,

i anđeo Gospodnji neka ih progoni.

6 Neka bude put njihov taman i klizav,

i anđeo Gospodnji neka ih tera.

7 Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene,

nizašta iskopaše jamu duši mojoj.

8 Neka dođe na njega pogibao nenadna,

i mreža koju je namestio neka ulovi njega,

neka on u nju padne na pogibao.

9 A duša će se moja radovati o Gospodu,

i veseliće se za pomoć Njegovu.

10 Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao Ti,

koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosađuje,

i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašćuje?

11 Ustaše na me lažni svedoci;

šta ne znam, za ono me pitaju.

12 Plaćaju mi zlo za dobro,

i sirotovanje duši mojoj.

13 Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću,

mučih postom dušu svoju,

i molitva se moja vraćaše u prsima mojim.

14 Kao prijatelj, kao brat postupah;

bejah setan i s oborenom glavom

kao onaj koji za materom žali.

15 A oni se raduju kad se ja spotaknem,

i kupe se, kupe se na me,

zadaju rane, ne znam zašto,

čupaju i ne prestaju.

16 S nevaljalim i podrugljivim besposličarima

škrguću na me zubima svojim.

17 Gospode! Hoćeš li dugo gledati?

Otmi dušu moju od napadanja njihovog,

od ovih lavova jedinicu moju.

18 Priznaću Te u saboru velikom,

usred mnogog naroda hvaliću Te.

19 Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno,

i namigivali očima koji mrze na me nizašta.

20 Jer oni ne govore o miru,

nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.

21 Razvaljuju na me usta svoja,

i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.

22 Vidiš, Gospode! Nemoj ćutati;

Gospode! Nemoj odstupiti od mene.

23 Probudi se, ustani na sud moj,

Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.

24 Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj,

da mi se ne svete.

25 Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli!

Ne daj da govore: Proždresmo ga.

26 Nek se postide i posrame

svi koji se raduju zlu mom,

nek se obuku u stid i u sram

koji se razmeću nada mnom.

27 Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu,

i govore jednako: Velik Gospod,

koji želi mira sluzi svom!

28 I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju,

i hvalu Tebi svaki dan.