1 Nebesa kazuju slavu Božju,

i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski.

2 Dan danu dokazuje,

i noć noći javlja.

3 Nema jezika, niti ima govora,

gde se ne bi čuo glas njihov.

4 Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo

i reči njihove na kraj vasiljene.

Suncu je postavio stan na njima;

5 I ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje,

kao junak veselo teče putem.

6 Izlazak mu je nakraj neba, i hod mu do kraja njegovog;

i niko nije sakriven od toplote njegove.

7 Zakon je Gospodnji savršen,

krepi dušu;

svedočanstvo je Gospodnje verno,

daje mudrost neveštome.

8 Naredbe su Gospodnje pravedne,

vesele srce.

Zapovest je Gospodnja svetla,

prosvetljuje oči.

9 Strah je Gospodnji čist,

ostaje doveka.

Sudovi su Njegovi istiniti,

pravedni svikoliki.

10 Bolji su od zlata i dragog kamenja,

slađi od meda koji teče iz saća.

11 I slugu Tvog oni su prosvetlili;

ko ih drži ima veliku platu.

12 Ko će znati sve svoje pogreške?

Očisti me i od tajnih;

13 I od voljnih sačuvaj slugu svog,

da ne ovladaju mnome.

Tada ću biti savršen

i čist od velikog prestupa.

14 Da su Mu reči usta mojih ugodne,

i pomisao srca mog

pred Tobom, Gospode, kreposti moja i Izbavitelju moj!