1 Pomozi mi, Bože,

jer dođe voda do duše.

2 Propadam u dubokom glibu, gde nema dna;

tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.

3 Iznemogoh vičući, promuče mi grlo,

pobeleše mi oči pogledajući Boga.

4 Onih koji mrze na me nizašta

ima više nego kose na glavi mojoj;

osiliše koji hoće da me pogube,

lažljivi neprijatelji moji.

Šta nisam otimao, valja da vratim.

5 Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje,

i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.

6 Nemoj da se postide u meni

koji se uzdaju u Tebe, Gospode,

Gospode nad vojskama!

Nemoj da se posrame u meni

koji traže Tebe, Bože Izrailjev!

7 Jer Tebe radi podnosim rug,

i sramota popade lice moje.

8 Tuđin postadoh braći svojoj,

i neznan sinovima matere svoje.

9 Jer revnost za kuću Tvoju jede me

i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.

10 Plačem, postim se dušom svojom,

i to mi se prima za zlo;

11 Mesto haljine oblačim vreću,

i bivam im priča.

12 O meni se razgovaraju sedeći na vratima,

pijući vino pevaju me.

13 A ja se molim Tebi, Gospode;

vreme je da se smiluješ, Bože;

po velikoj milosti svojoj usliši me,

jer je istinito spasenje Tvoje.

14 Izvadi me iz gliba, da ne propadnem;

da se izbavim od nenavidnika

i iz duboke vode;

15 Da me ne uzme voda na maticu,

da me ne proždre pučina,

i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.

16 Usliši me, Gospode,

jer je blagost Tvoja milosrdna,

po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.

17 Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog;

jer me je tuga;

pohitaj, usliši me.

18 Približi se duši mojoj, izbavi je;

nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.

19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom;

pred Tobom su svi neprijatelji moji.

20 Sramota satre srce moje, iznemogoh;

čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga;

hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim.

21 Daju mi žuč da jedem,

i u žeđi mojoj poje me octom.

22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka,

to neka im bude plata.

23 Neka im potamne oči njihove, da ne vide,

i njihove bedre raslabi zasvagda.

24 Izlij na njih jarost svoju,

i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!

25 Stan njihov neka opusti,

i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi.

26 Jer koga si Ti porazio, oni gone,

i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio.

27 Meći na njih krivicu za krivicom,

da ne dođu do pravde Tvoje.

28 Neka se izbrišu iz knjige živih,

i s pravednicima nek ne budu zapisani.

29 A ja sam ništ i bolan;

pomoć Tvoja, Bože, nek me zakloni.

30 Slaviću ime Božije u pesmi,

veličaću Ga u hvali.

31 To je Bogu milije od vola,

od teleta s rogovima i s papcima.

32 Videće ništi i radovaće se.

Koji tražite Boga, oživeće srce vaše.

33 Jer Bog čuje uboge,

i sužanja svojih ne ogluša se.

34 Neka Ga hvale nebesa i zemlja,

mora i sve što se u njima miče!

35 Jer će Bog spasti Sion,

sazidaće gradove Judine;

i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga.

36 I nasleđe će se sluga Njegovih utvrditi u njemu

i koji ljube ime Njegovo nastavaće na njemu.