1 Što se hvališ nevaljalstvom, silni?

Milost je Božija svaki dan sa mnom.

2 Nepravdu izmišlja jezik tvoj;

on je u tebe kao britva naoštrena, lukavi!

3 Voliš zlo nego dobro,

voliš lagati nego istinu govoriti.

4 Ljubiš svakojake reči od pogibli,

i jezik lukav.

5 Toga radi Bog će te poraziti sasvim,

izbaciće te i iščupaće te iz stana,

i koren tvoj iz zemlje živih.

6 Videće pravednici i pobojaće se,

i podsmevaće mu se:

7 Gle čoveka koji ne držaše u Bogu kreposti svoje,

nego se uzdaše u veličinu bogatstva svog

i utvrđivaše se zloćom svojom.

8 A ja, kao maslina zelena u domu Gospodnjem,

uzdam se u milost Božiju bez prestanka i doveka.

9 Doveka ću hvaliti Tebe, jer dobro činiš,

i uzdaću se u ime Tvoje;

jer si dobar k svecima svojim.