1 Gospod je videlo moje i spasenje moje;

koga da se bojim?

Gospod je krepost života mog;

koga da se strašim?

2 Ako navale na me zlikovci

da pojedu telo moje,

protivnici i neprijatelji moji,

spotaći će se i pašće.

3 Ako protiv mene vojska u logor stane,

neće se uplašiti srce moje;

ako se na me rat digne,

ja se ni onda neću bojati.

4 Za jedno samo molim Gospoda,

samo to ištem,

da živim u domu Gospodnjem

sve dane života svog,

da gledam krasotu Gospodnju

i ranim u crkvu Njegovu.

5 Jer bi me sakrio u kolibi svojoj

u zlo doba;

sklonio bi me pod krovom šatora svog;

na kamenu goru popeo bi me.

6 Tada bih podigao glavu svoju

pred neprijateljima koji bi me opkolili;

prineo bih u Njegovom šatoru žrtvu hvale;

zapevao bih i hvalio Gospoda.

7 Čuj, Gospode, glas moj, Tebe prizivam,

smiluj se na me i usliši me.

8 Srce moje govori pred Tobom što si rekao: „Tražite lice moje".

Tražim lice Tvoje, Gospode!

9 Nemoj odvratiti od mene lice svoje,

nemoj u gnevu ostaviti slugu svog;

budi Pomoćnik moj; nemoj me odbiti,

i nemoj me ostaviti, Bože, Spasitelju moj!

10 Jer otac moj i mati moja ostaviše me;

ali Gospod neka me prihvati.

11 Uputi me, Gospode, na put svoj

i vodi me pravom stazom

poradi onih koji me vrebaju.

12 Nemoj me dati na volju neprijateljima mojim;

jer ustaše na me lažni svedoci;

ali zloba govori sama protiv sebe.

13 Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.

14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.