1 Čuj, Bože, glas moj u jadu mom;

od strašnog neprijatelja sačuvaj život moj.

2 Sakrij me od gomile bezakonika,

od čete zločinaca,

3 Koji naoštriše jezik svoj kao mač,

streljaju rečima, koje zadaju rane,

4 Da bi iz potaje ubili pravoga.

Iznenada udaraju na nj i ne boje se;

5 Utvrđuju sebe u zlim namerama,

dogovaraju se kako će zamke sakriti,

vele: Ko će ih videti?

6 Izmišljaju zločinstva

i govore: Svršeno je! Šta će se raditi, smišljeno je!

A šta je unutra i srce u čoveka duboko je.

7 Ali će ih Bog poraziti;

udariće ih strela iznenada.

8 Oboriće jedan drugog jezikom svojim.

Ko ih god vidi, bežaće od njih.

9 Svi će se ljudi bojati

i kazivaće čudo Božije,

i poznaće u tome delo Njegovo.

10 A pravednik će se veseliti o Gospodu

i uzdaće se u Njega,

i hvaliće se svi koji su pravog srca.