1 Gospode! Nemoj me pokarati u jarosti svojoj,

niti me u gnevu svom nakaziti.

2 Smiluj se na me, Gospode,

jer sam iznemogao;

isceli me,

jer su kosti moje ustreptale,

3 I duša se moja vrlo uzdrhtala.

A Ti, Gospode, dokle ćeš.

4 Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju,

pomozi mi radi milosti svoje.

5 Jer mrtvi ne spominju Tebe;

u grobu ko će Te slaviti?

6 Iznemogoh uzdišući;

svaku noć kvasim odar svoj,

suzama svojim natapam postelju svoju.

7 Usahnu od žalosti oko moje,

postara se od množine neprijatelja mojih.

8 Idite od mene svi koji činite bezakonje,

jer Gospod ču plač moj.

9 Ču Gospod molbu moju,

Gospod molitvu moju primi.

10 Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji,

neka se povrate i postide odmah.