1 Opomeni se, Gospode, Davida

i sve smernosti njegove,

2 Kako se kunuo Gospodu,

i zavetovao Bogu Jakovljevom:

3 „Neću ući u šator doma svog,

niti ću leći na postelju odra svog;

4 Neću dati sna očima svojim,

ni veđama svojim drema;

5 Dok ne nađem mesta Gospodu,

stana Bogu Jakovljevom."

6 Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji,

nađosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

7 Uđimo u stan Njegov,

poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

8 Stani, Gospode, na počivalištu svom,

Ti i kovčeg sile Tvoje.

9 Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu,

i sveci Tvoji nek se raduju.

10 Radi Davida, sluge svog,

nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

11 Zakle se Gospod Davidu u istini,

od koje neće odstupiti;

od poroda tvog

posadiću na prestolu tvom.

12 Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj

i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti,

onda će i sinovi njihovi

doveka sedeti na prestolu svom.

13 Jer je izabrao Gospod Sion,

i omile Mu živeti na njemu.

14 Ovo je počivalište moje uvek,

ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.

15 Hranu ću njegovu blagosloviti,

nište njegove nasitiću hleba.

16 Sveštenike ću njegove obući u spasenje,

i sveti će se njegovi radovati.

17 Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu,

postaviću videlo pomazaniku svom.

18 Neprijatelje ću njegove obući u sramotu;

a na njemu će cvetati venac njegov.