1 Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnevio si se;

povrati nas.

2 Zatresao si zemlju, i razvalio si je;

stegni raseline njene, jer se njiha.

3 Dao si narodu svom da pozna ljutu nevolju,

napojio si nas vina od kog se zanesosmo.

4 Podigni zastavu za one koji Te se boje,

da uteku od luka,

5 Da se izbave mili Tvoji.

Pomozi desnicom svojom i usliši me.

6 Bog reče u svetinji svojoj:

Veseliću se,

razdeliću Sihem,

i dolinu Sokot razmeriću.

7 Moj je Galad,

moj je Manasija,

Jefrem je krepost glave moje,

Juda skiptar moj,

8 Moav čaša moja, iz koje se umivam,

na Edoma pružiću obuću svoju.

Pevaj mi, filistejska zemljo!

9 Ko će me odvesti u tvrdi grad?

Ko će me otpratiti do Edoma?

10 Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio,

i ne ideš, Bože, s vojskom našom?

11 Daj nam pomoć u teskobi.

A obrana je čovečija uzalud.

12 Bogom smo jaki:

On gazi neprijatelje naše.