1 Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega;

glas moj ide k Bogu, i On će me uslišiti.

2 U dan tuge svoje tražih Gospoda;

noću je ruka moja podignuta, i ne spušta se;

duša moja neće da se uteši.

3 Pominjem Boga, i uzdišem;

razmišljam, i trne duh moj.

4 Držim oči svoje da su budne;

klonuo sam, i ne mogu govoriti.

5 Prebrajam stare dane i godine od vekova.

6 Opominjem se pesama svojih noću;

razgovaram se sa srcem svojim,

i ispitujem duh svoj:

7 „Zar će se doveka gneviti na nas Gospod,

i neće više ljubiti?

8 Zar je zasvagda prestala milost Njegova,

i reč se prekinula od kolena na koleno?

9 Zar je zaboravio milostiv biti

i u gnevu zatvorio milosrđe svoje?"

10 I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega.

11 Pamtim dela Gospodnja;

pamtim pređašnje čudo Tvoje.

12 Mislio sam o svim delima Tvojim,

razmišljao o radnji Tvojoj;

13 Bože! Put je Tvoj svet;

koji je Bog tako velik kao Bog naš?

14 Ti si Bog, koji si činio čudesa,

pokazivao silu svoju među narodima;

15 Mišicom si odbranio narod svoj,

sinove Jakovljeve i Josifove.

16 Videše Te vode, Bože, videše Te vode,

i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše.

17 Iz oblaka lijaše voda,

oblaci davahu glas,

i strele Tvoje lećahu.

18 Grmljahu gromovi Tvoji po nebu;

munje Tvoje sevahu po vasiljenoj,

zemlja se tresaše i njihaše.

19 Po moru beše put Tvoj,

i staze Tvoje po velikoj vodi,

i trag Tvoj ne poznavaše se.

20 Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.