1 U Tebe se, Gospode, uzdam,

nemoj me ostaviti pod sramotom večnom.

2 Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me,

prigni k meni uho svoje i pomozi mi.

3 Budi mi grad

gde bih svagda dolazio da živim,

uredi spasenje moje;

jer si Ti grad moj i krepost moja.

4 Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove,

iz ruke bezakonikove i nasilnikove.

5 Jer si Ti nadanje moje,

Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje.

6 Tebe se držim od rođenja,

od utrobe matere moje Ti si branič moj;

Tobom se hvalim svagda.

7 Čudo sam mnogima,

a Ti si utočište moje jako.

8 Usta su moja puna hvale Tvoje,

slave Tvoje svaki dan.

9 Nemoj me odbaciti pod starost,

kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.

10 Jer neprijatelji moji misle o meni,

i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se,

11 Govoreći: Bog ga je ostavio,

poterajte i uhvatite ga,

jer ga nema ko izbaviti.

12 Bože! Ne budi daleko od mene;

Bože moj! Pohitaj mi u pomoć.

13 Nek se postide i poginu

protivnici duše moje;

neka popadne stid i sramota

na one koji mi traže zla!

14 A ja ću se svagda uzdati,

i ponavljaću hvale Tebi.

15 Usta će moja kazivati pravdu Tvoju,

svaki dan dobročinstva Tvoja,

jer im ne znam broja.

16 Ući ću u sili Gospoda Gospoda,

i slaviću samo Tvoju pravdu.

17 Bože! Ti si me učio od mladosti,

i do danas kazujem čudesa Tvoja.

18 Ni u starosti i kad osedeh

nemoj me ostaviti, Bože,

eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu,

svoj omladini silu Tvoju,

19 Pravda je Tvoja, Bože,

do najviše visine;

u velikim delima, koja si učinio,

Bože, ko je kao Ti?

20 Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje,

pak si me opet ostavio među živima

i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio.

21 Mnogo si me puta podizao

i ponavljao utehe.

22 I ja Te hvalim uz psaltir,

Tvoju vernost, Bože moj;

udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev!

23 Raduju se usta moja kad pevam Tebi,

i duša moja, koju si izbavio.

24 I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju;

jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.