1 Radujte se Bogu, koji nam daje krepost;

poklikujte Bogu Jakovljevom.

2 Podignite pesme, dajte bubanj,

slatke gusle sa psaltirom.

3 Trubite o meni u trubu,

o uštapu radi praznika našeg.

4 Jer je takav zakon u Izrailja,

naredba od Boga Jakovljevog.

5 Za svedočanstvo postavi Josifu ovo,

kad iđaše na zemlju misirsku.

Jezik, kog ne znah, čuh!

6 „Uklonio sam ramena njegova od bremena,

ruke njegove oprostiše se kotarica.

7 U nevolji si me zazvao, i izbavih te,

usliših te usred groma,

na vodi Merivi iskušah te.

8 Slušaj, narode moj, i zasvedočiću ti,

Izrailju, o kad bi me poslušao:

9 Da ne bude u tebe tuđeg boga,

i bogu stranom nemoj se klanjati.

10 Ja sam Gospod, Bog tvoj,

koji sam te izveo iz zemlje misirske;

otvori usta svoja, i ja ću ih napuniti.

11 Ali ne posluša narod moj glas moj,

Izrailj ne mari za me.

12 I ja ih pustih na volju srca njihova,

neka hode po svojim mislima.

13 O kad bi narod moj slušao mene,

i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim!

14 Brzo bih pokorio neprijatelje njihove,

i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;

15 Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni,

i dobri dani njihovi bili bi doveka;

16 Najboljom bi pšenicom hranio njih,

i medom bih iz kamena sitio ih."