1 Blago onome, kome je oproštena krivica,

kome je greh pokriven.

2 Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe

i u čijem duhu nema lukavstva.

3 Kad ćutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan.

4 Jer dan i noć tištaše me ruka Tvoja;

nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci.

5 Greh svoj kazah Tebi,

i krivice svoje ne zatajih;

rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje;

i Ti skide s mene krivicu greha mog.

6 Zato neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći;

i onda potop velike vode neće ga stignuti.

7 Ti si zaklon moj, Ti me čuvaš od teskobe;

okružavaš me radostima u izbavljanju.

8 Urazumiću te, i pokazaću ti put kojim da ideš;

savetovaću te, oko je moje na tebi.

9 Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma,

kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu,

kad ne idu k Tebi.

10 Mnogo muke ima bezbožnik,

a koji se uzda u Gospoda, oko Njega je milost.

11 Radujte se o Gospodu, i pevajte, pravednici;

veselite se svi koji ste pravog srca.