1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!

Gospode, Bože moj, velik si veoma,

obukao si se u veličanstvo i krasotu.

2 Obukao si svetlost kao haljinu,

razapeo nebo kao šator;

3 Vodom si pokrio dvorove svoje,

oblake načinio si da su Ti kola,

ideš ne krilima vetrenim.

4 Činiš vetrove da su Ti anđeli,

plamen ognjeni da su Ti sluge.

5 Utvrdio si zemlju na temeljima njenim,

da se ne pomesti na vek veka.

6 Bezdanom kao haljinom odenuo si je;

na gorama stoje vode.

7 Od pretnje Tvoje beže,

od gromovnog glasa Tvog teku.

8 Izlaze na gore i silaze u doline,

na mesto koje si im utvrdio.

9 Postavio si među, preko koje ne prelaze,

i ne vraćaju se da pokriju zemlju.

10 Izveo si izvore po dolinama,

između gora teku vode.

11 Napajaju sve zveri poljske;

divlji magarci gase žeđ svoju.

12 Na njima ptice nebeske žive;

kroz grane razleže se glas njihov.

13 Napajaš gore s visina svojih,

plodovima dela Tvojih siti se zemlja.

14 Daješ te raste trava stoci,

i zelen na korist čoveku,

da bi izvadio hleb iz zemlje.

15 I vino veseli srce čoveku,

i lice se svetli od ulja,

i hleb srce čoveku krepi.

16 Site se drveta Božija,

kedri livanski, koje si posadio.

17 Na njima ptice viju gnezda;

stanak je rodin na jelama.

18 Gore visoke divokozama,

kamen je utočište zečevima.

19 Stvorio se mesec da pokazuje vremena,

sunce poznaje zapad svoj.

20 Stereš tamu, i biva noć,

po kojoj izlazi sve zverje šumsko;

21 Lavovi riču za plenom,

i traže od Boga hrane sebi.

22 Sunce grane,

i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.

23 Izlazi čovek na posao svoj,

i na rad svoj do večera.

24 Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode!

Sve si premudro stvorio;

puna je zemlja blaga Tvog.

25 Gle, more veliko i široko,

tu gmižu bez broja, životinja mala i velika;

26 Tu lađe plove,

krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu.

27 Sve Tebe čeka,

da im daješ piću na vreme.

28 Daješ im, primaju;

otvoriš ruku svoju, site se dobra.

29 Odvratiš lice svoje, žaloste se;

uzmeš im duh, ginu,

i u prah svoj vraćaju se.

30 Pošalješ duh svoj, postaju,

i ponavljaš lice zemlji.

31 Slava Gospodu uvek;

nek se veseli Gospod za dela svoja!

32 On pogleda na zemlju, i ona se trese;

dotakne se gora, i dime se.

33 Pevaću Gospodu za života svog;

hvaliću Boga svog dok sam god.

34 Neka Mu bude mila beseda moja!

Veseliću se o Gospodu.

35 Neka nestane grešnika sa zemlje,

i bezbožnika neka ne bude više!

Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!

Aliluja!