1 Ta, u Boga je mir duši mojoj,

od Njega je spasenje moje!

2 Ta, On je grad moj i spasenje moje,

utočište moje, neću posrnuti nimalo.

3 Dokle ćete napadati na čoveka?

Svi hoćete da ga oborite kao zid navaljen,

kao ogradu isprovaljivanu.

4 Baš naumiše da ga svrgnu s visine,

omile im laž,

ustima blagosiljaju, a u srcu kunu.

5 Da, u Bogu se smiri, dušo moja;

jer je u Njemu nada moja.

6 On je grad moj i spasenje moje,

utočište moje, neću posrnuti.

7 U Bogu je spasenje moje i slava moja,

tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu.

8 Narode! Uzdaj se u Njega u svako doba;

izlivajte pred Njim srce svoje;

Bog je naše utočište.

9 Ta, sinovi su prostački ništa,

sinovi su gospodski laž,

da se metnu na merila,

bili bi lakši nego ništa.

10 Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje,

nemojte biti ništavi;

kad raste bogatstvo,

ne dajte da vam srce prione za nj.

11 Jednom reče Bog i više puta čuh,

da je krepost u Boga.

12 I u Tebe je, Gospode, milost;

jer Ti plaćaš svakome po delima njegovim.