1 Bezakoniku je bezbožna reč u srcu;

nema straha Božijeg pred očima njegovim.

2 Ali laže sebi u oči,

mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.

3 Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo,

neće da se opameti da tvori dobro.

4 Bezakonje smišlja na postelji svojoj,

stoji na putu rđavom,

zlo mu nije mrsko.

5 Gospode! Do neba je milost Tvoja,

i istina Tvoja do oblaka.

6 Pravda je Tvoja kao gore Božije,

sudovi Tvoji bezdana velika;

ljude i stoku Ti čuvaš, Gospode!

7 Kako je dragocena milost Tvoja, Bože!

Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se.

8 Hrane se od izobila doma Tvog,

i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš.

9 Jer je u Tebe izvor životu,

Tvojom svetlošću vidimo svetlost.

10 Raširi milost svoju na one koji Te znaju,

i pravdu svoju na dobra srca.

11 Ne daj da stane na mene noga ohola,

i ruka bezbožnička da me zaljulja.

12 Onamo neka padnu koji čine bezakonje,

neka se stropoštaju i ne mogu ustati.