1 Bože, slavo moja, nemoj ćutati,

2 Jer se usta bezbožnička i usta lukava

na me otvoriše;

govore sa mnom jezikom lažljivim.

3 Rečima zlobnim sa svih strana gone me,

i oružaju se na me nizašta.

4 Za ljubav moju ustaju na mene,

a ja se molim.

5 Vraćaju mi zlo za dobro,

i mržnju za ljubav moju.

6 Postavi nad njim starešinu bezbožnika,

i protivnik neka mu stane s desne strane.

7 Kad se stane suditi, neka izađe kriv,

i molitva njegova neka bude greh.

8 Neka budu dani njegovi kratki,

i vlast njegovu neka dobije drugi.

9 Deca njegova nek budu sirote,

i žena njegova udovica.

10 Deca njegova nek se potucaju i prose,

i neka traže hleba izvan svojih pustolina.

11 Neka mu uzme dužnik sve što ima,

i neka razgrabe tuđini muku njegovu.

12 Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio,

ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

13 Nasleđe njegovo nek se zatre,

u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.

14 Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda,

i greh matere njegove nek se ne izbriše.

15 Neka budu svagda pred Gospodom,

i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;

16 Zato što se nije sećao činiti milost,

nego je gonio čoveka ništeg i ubogog,

i tužnom u srcu tražio smrt.

17 Ljubio je kletvu, neka ga i stigne;

nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

18 Nek se obuče u kletvu kao u haljinu,

i ona nek uđe u njega kao voda,

i kao ulje u kosti njegove.

19 Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači,

i kao pojas, kojim se svagda paše.

20 Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide,

i koji govore zlo na dušu moju.

21 A meni, Gospode, Gospode, učini šta priliči imenu Tvom.

Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.

22 Jer sam nevoljan i ništ,

i srce je moje ranjeno u meni.

23 Nestaje me kao sena, kad se odmiče;

teraju me kao skakavce.

24 Kolena moja iznemogoše od posta,

i telo moje omrša.

25 Postadoh podsmeh njima;

videći me mašu glavom svojom.

26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj,

spasi me po milosti svojoj.

27 Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka,

i Ti, Gospode, da si ovo učinio.

28 Oni kunu, a Ti blagoslovi;

ustaju, ali nek se postide,

i sluga se Tvoj obraduje.

29 Nek se protivnici moji obuku u sramotu,

i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

30 Hvaliću Gospoda veoma ustima svojim,

i usred mnogih slaviću Ga,

31 Jer stoji s desne strane ubogome,

da bi ga spasao od onih koji osuđuju dušu njegovu.