1 K Tebi, Gospode, vičem;

grade moj, nemoj mi ćutati,

da ne bih, ako zaćutiš,

bio kao oni koji odlaze u grob.

2 Čuj molitveni glas moj, kad vapim k Tebi,

kad dižem ruke svoje k svetoj crkvi Tvojoj.

3 Nemoj me zahvatiti s grešnicima,

i s onima koji čine nepravdu,

koji s bližnjima svojim mirno govore,

a u srcu im je zlo.

4 Podaj im, Gospode, po delima njihovim,

po zlom postupanju njihovom;

po delima ruku njihovih podaj im,

podaj im šta su zaslužili.

5 Jer ne paze na dela Gospodnja,

i na dela ruku Njegovih.

Da ih razori i ne sazida.

6 Da je blagosloven Gospod,

jer usliši glas moljenja mog!

7 Gospod je krepost moja i štit moj;

u Njega se pouzda srce moje,

i On mi pomože.

Zato se veseli srce moje,

i pesmom svojom slavim Ga.

8 Gospod je krepost naroda svog,

i obrana koja spasava pomazanika Njegovog.

9 Spasi narod svoj,

blagoslovi dostojanje svoje;

spasi ih i uzdiži ih doveka.