1 Bože, svojim ušima slušasmo,

oci nam naši pripovedaše

delo koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme.

2 Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio;

iskorenio si plemena, a njih namnožio.

3 Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem,

niti im mišica njihova pomože,

nego Tvoja desnica i Tvoja mišica,

i svetlost lica Tvog,

jer Ti behu omileli.

4 Bože, care moj, Ti si onaj isti,

pošlji pomoć Jakovu!

5 S Tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje,

i s imenom Tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.

6 Jer se ne uzdam u luk svoj,

niti će mi mač moj pomoći.

7 Nego ćeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših,

i nenavidnike naše posramićeš.

8 Bogom ćemo se hvaliti svaki dan,

i ime Tvoje slavićemo doveka.

9 Ali sad si nas povrgao i posramio,

i ne ideš s vojskom našom.

10 Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja,

i neprijatelji nas naši haraju.

11 Dao si nas kao ovce da nas jedu,

i po narodima rasejao si nas.

12 U bescenje si prodao narod svoj,

i nisi mu podigao cene.

13 Dao si nas na podsmeh susedima našim,

da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.

14 Načinio si od nas priču u naroda,

gledajući nas mašu glavom tuđinci.

15 Svaki je dan sramota moja preda mnom,

i stid je popao lice moje.

16 Od reči podsmevačevih i rugačevih,

i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.

17 Sve ovo snađe nas;

ali ne zaboravismo Tebe,

niti prestupismo zavet Tvoj.

18 Ne odstupi natrag srce naše,

i stope naše ne zađoše s puta Tvog.

19 Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj,

i pokrivao nas senom smrtnim,

20 Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog

i podigli ruke svoje k Bogu tuđem,

21 Ne bi li Bog iznašao to?

Jer On zna tajne u srcu.

22 A ubijaju nas za Tebe svaki dan;

s nama postupaju kao s ovcama klanicama.

23 Ustani, što spavaš, Gospode!

Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.

24 Zašto kriješ lice svoje?

Zaboravljaš nevolju i muku našu?

25 Duša naša pade u prah,

telo je naše bačeno na zemlju.

26 Ustani, pomoći naša,

i izbavi nas radi milosti svoje.