1 Zašto se bune narodi

i plemena pomišljaju zaludne stvari?

2 Ustaju carevi zemaljski,

i knezovi se skupljaju

na Gospoda i na pomazanika Njegovog.

3 „Raskinimo sveze njihove

i zbacimo sa sebe jaram njihov."

4 Onaj, što živi na nebesima, smeje se,

Gospod im se podsmeva.

5 Pa im govori u gnevu svom

i jarošću svojom zbunjuje ih:

6 „Ja sam pomazao cara svog na Sionu,

na svetoj gori svojoj."

7 Kazaću naredbu Gospodnju;

On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.

8 Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo,

i krajeve zemaljske tebi u državu.

9 Udarićeš ih gvozdenom palicom;

razbićeš ih kao lončarski sud."

10 Sad, carevi, orazumite se;

naučite se sudije zemaljske!

11 Služite Gospodu sa strahom,

i radujte se s trepetom.

12 Poštujte sina, da se ne razgnevi,

i vi ne izginete na putu svom;

jer će se gnev Njegov brzo razgoreti.

Blago svima koji se u Nj uzdaju!