1 Ne nama, Gospode, ne nama,

nego imenu svom daj slavu,

po milosti svojoj, po istini svojoj.

2 Zašto da govore narodi:

Gde li je Bog njihov?

3 Bog je naš na nebesima,

tvori sve što hoće.

4 Idoli su njihovi srebro i zlato,

delo ruku čovečijih.

5 Usta imaju, a ne govore;

oči imaju, a ne vide;

6 Uši imaju, a ne čuju;

nozdrve imaju, a ne mirišu;

7 Ruke imaju, a ne hvataju;

noge imaju, a ne hode,

i ne puštaju glas iz grla svog.

8 Takvi su i oni koji ih grade,

i svi koji se uzdaju u njih.

9 Dome Izrailjev, uzdaj se u Gospoda;

On im je pomoć i štit.

10 Dome Aronov, uzdaj se u Gospoda;

On im je pomoć i štit.

11 Koji se bojite Gospoda, uzdajte se u Gospoda;

On im je pomoć i štit.

12 Gospod nas se opominje, blagosilja nas,

blagosilja dom Izrailjev,

blagosilja dom Aronov;

13 Blagosilja one koji se boje Gospoda,

male i velike.

14 Da vam Gospod umnoži blagoslove,

vama i sinovima vašim!

15 Gospod da vas blagoslovi,

Tvorac neba i zemlje!

16 Nebo je nebo Gospodnje,

a zemlju je dao sinovima čovečijim.

17 Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode,

niti oni koji siđu onamo gde se ćuti.

18 Nego ćemo mi blagosiljati Gospoda

odsad i doveka.

Aliluja!