1 Govorite li zaista istinu, silni,

sudite li pravo, sinovi čovečiji?

2 Ta, bezakonja sastavljate u srcu,

mećete na merila zločinstva ruku svojih na zemlji.

3 Od samog rođenja zastraniše bezakonici,

od utrobe materine tumaraju govoreći laž.

4 U njima je jed kao jed zmijinji,

kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,

5 Koja ne čuje glas bajačev,

vračara veštog u vračanju.

6 Bože! Polomi im zube u ustima njihovim;

razbij čeljusti lavovima, Gospode!

7 Nek se proliju kao voda, i nestane ih.

Kad puste strele, neka budu kao slomljene.

8 Kao puž, koji se raščinja, neka iščile;

kao dete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.

9 Pre nego kotlovi vaši osete toplotu od potpaljenog trnja,

i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.

10 Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu,

opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.

11 I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku!

Zaista je Bog sudija na zemlji!