1 Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog,

kazujem sva čudesa Tvoja.

2 Radujem se i veselim se o Tebi,

pevam imenu Tvom, Višnji!

3 Neprijatelji se moji vratiše natrag,

spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;

4 Jer si svršio sud moj i odbranio me;

seo si na presto, sudija pravedni.

5 Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika,

ime si im zatro doveka, za svagda.

6 Neprijatelju nesta mačeva sasvim;

gradove Ti si razvalio;

pogibe spomen njihov.

7 Ali Gospod uvek živi;

spremio je za sud presto svoj.

8 On će suditi vasionom svetu po pravdi,

usudiće narodima pravo.

9 Gospod je utočište ubogome,

utočište u nevolji.

10 U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje,

jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!

11 Pojte Gospodu, koji živi na Sionu;

kazujte narodu dela Njegova;

12 Jer On osvećuje krv, pamti je;

ne zaboravlja jauk nevoljnih.

13 Smiluj se na me, Gospode;

pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih,

Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,

14 Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove,

i slavio spasenje Tvoje.

15 Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali;

u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.

16 Poznaše Gospoda;

On je sudio;

u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.

17 Vratiće se u pakao bezbožnici,

svi narodi koji zaboravljaju Boga;

18 Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi,

i nada nevoljnicima neće nikad poginuti.

19 Ustani, Gospode, da se ne posili čovek,

i da prime narodi sud pred Tobom.

20 Pusti, Gospode, strah na njih;

neka poznaju narodi da su ljudi.