1 Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga;

pronevaljališe se i zagrdeše u bezakonju,

nema nikoga dobro da tvori.

2 Bog s neba pogleda na sinove čovečije

da vidi ima li koji razuman,

i traži li koji Boga.

3 Svi zastraniše, svi se pokvariše,

nema nikoga dobro da tvori,

nema ni jednog.

4 Zar neće da se orazume koji god čine bezakonje,

jedu narod moj kao što jedu hleb,

i ne prizivaju Boga?

5 Drhtaće od straha gde straha nema.

Jer će Bog rasuti kosti onih koji ustaju na tebe.

Ti ćeš ih posramiti,

jer ih Bog odvrže.

6 Ko će poslati sa Siona spasenje Izrailju?

Kad Bog povrati zarobljeni narod svoj,

radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.