Mateus 20

Priča o radnicima u vinogradu. Treće kazivanje o stradanju. Sinovi Zevedejevi. Borba za prvenstvo. Dva slepca.

1 Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj. 2 I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj. 3 I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni, 4 i njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam. 5 I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako. 6 I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni? 7 Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete. 8 A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih. 9 I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš. 10 A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš. 11 I primivši vikahu na gospodara. 12 Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli. 13 A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; nisi li pogodio sa mnom po groš? 14 Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15 Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16 Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.