1 Videh Gospoda, a On stajaše na oltaru, i reče:

Udari u gornji prag od vrata da se zatresu dovratnici,

i rascepi ih sve od vrha njihova;

a šta ostane iza njih pobiću mačem;

neće uteći između njih nijedan,

niti će se koji spasti.

2 Da se zakopaju u najdonji kraj zemlje,

odande će ih uzeti ruka moja;

i da izađu na nebo,

odande ću ih skinuti;

3 I da se sakriju na vrh Karmila,

naći ću ih i uzeću ih odande;

i da se sakriju ispred mojih očiju na dno morsko,

onde ću zapovedati zmiji da ih ujede;

4 Da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim,

i onde ću zapovedati maču da ih pobije,

i obratiću oči svoje njima na zlo a ne na dobro.

5 Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje,

ona se rastapa

i tuže svi koji žive na njoj,

i razliva se sva kao reka

i potapa se kao od reke misirske.

6 On je sagradio sebi kleti na nebu

i svod svoj osnovao na zemlji;

zove vode morske

i izliva ih po zemlji;

ime Mu je Gospod.

7 Niste li mi, sinovi Izrailjevi,

kao sinovi etiopski?

Govori Gospod;

ne izvedoh li Izrailja iz zemlje misirske,

a Filisteje iz Kaftora

i Sirce iz Kira?

8 Gle, oči su Gospodnje upravljene na ovo grešno carstvo

da ga zatresem sa zemlje;

ali neću sasvim zatrti dom Jakovljev,

govori Gospod.

9 Jer, evo, ja ću zapovediti

i razmetaću među svim narodima dom Izrailjev

kao što se razmeće žito u rešetu

da ni zrno ne padne na zemlju.

10 Od mača će poginuti svi grešnici

između mog naroda, koji govore:

Neće doći, niti će nas zadesiti zlo.

11 U to ću vreme podignuti opali šator Davidov,

i zatvoriću mu pukotine,

i opraviću mu šta je razvaljeno,

i opet ću ga sagraditi kao što je bio pre,

12 Da bi nasledili ostatak edomski

i sve narode na koje se priziva ime moje,

govori Gospod, koji čini ovo.

13 Evo, idu dani,

govori Gospod,

kad će orač stizati žeteoca,

i koji gazi grožđe sejača,

i gore će kapati slatkim vinom,

a svi će se humovi rastapati.

14 I povratiću roblje naroda svog Izrailja,

i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se,

i nasadiće vinograde i piti vino iz njih,

i načiniće vrtove i jesti rod iz njih.

15 I posadiću ih u zemlji njihovoj,

i neće se više iščupati iz zemlje svoje, koju im dadoh,

govori Gospod Bog tvoj.