1 Teško bezbrižnima u Sionu

i onima koji su bez straha u gori samarijskoj,

koji su na glasu između poglavica narodima,

ka kojima dolazi dom Izrailjev.

2 Prođite u Halnu i vidite,

i odande idite u veliki Emat,

posle siđite u Gat filistejski;

je li koje carstvo bolje od ovih?

Jesu li im međe prostranije od vaših međa?

3 Teško vama koji mislite da je daleko zli dan,

a primičete stolicu na kojoj je nasilje;

4 Koji ležete na odrima od slonove kosti

i pružate se na posteljama svojim,

i jedete jaganjce iz stada

i teoce ugojene;

5 Koji pevate uza psaltire,

i izmišljate sprave muzičke kao David;

6 Koji pijete vino velikim čašama,

i mažete se skupocenim mirisima,

a ne marite za polom Josifov.

7 Zato će sada otići u ropstvo među prvima koji će otići u ropstvo,

i prestaće radost onih koji se goste.

8 Zakle se Gospod Gospod sobom, govori Gospod Bog nad vojskama:

Ja se gadim na ponos Jakovljev

i mrzim na dvorove njegove;

zato ću predati grad

i sve što je u njemu.

9 I ako deset ljudi ostane u jednoj kući, umreće. 10 I kad uzme koga stric mu ili koji će ga spaliti da iznese kosti njegove iz kuće, reći će onome koji bude u kutu u kući: Ima li jošte ko kod tebe? A on će reći: Nema nikoga. A on će reći: Ćuti; jer ne pominjaše ime Gospodnje.

11 Jer evo, Gospod zapoveda

i udariće dom veliki da se razvali

i mali dom da popuca.

12 Trče li konji po steni

i ore li se volovima?

Jer vi pretvoriste sud u žuč,

i plod od pravde u pelen.

13 Vi se radujete onome što nije ništa,

i govorite:

Nismo li svojom snagom dobili rogove?

14 Jer, gle, ja ću podignuti na vas dome Izrailjev,

govori Gospod Bog nad vojskama,

narod, koji će vas pritesniti od ulaska u Emat do potoka u pustinji.