1 Ovo mi pokaza Gospod Gospod: Gle, sazdavaše skakavce, kad počinjaše nicati otava, i gle, beše otava po carevoj kosidbi. 2 A kad pojedoše travu zemaljsku, tada rekoh:

Gospode, Gospode, smiluj se;

kako će se podignuti Jakov?

Jer je mali.

3 Gospod se raskaja zato:

Neće biti, reče Gospod.

4 Tada mi pokaza Gospod Gospod, i gle, Gospod Gospod povika da će suditi ognjem; i oganj proždre veliku bezdanu i proždre deo zemlje. 5 A ja rekoh:

Gospode, Gospode, prestani;

kako će se podignuti Jakov?

Jer je mali.

6 Gospod se raskaja zato:

Ni to neće biti, reče Gospod Gospod.

7 Tada mi pokaza, i gle, Gospod stajaše na zidu sazidanom po merilima, i u ruci Mu behu merila. 8 I reče mi Gospod: Šta vidiš, Amose? I rekoh: Merila. A Gospod mi reče:

Evo, ja ću metnuti merila posred naroda svog Izrailja,

neću ga više prolaziti.

9 Jer će se razoriti visine Isakove,

i svetinje će Izrailjeve opusteti,

i ustaću na dom Jerovoamov s mačem.

10 Tada Amasija sveštenik vetiljski posla k Jerovoamu caru Izrailjevom i poruči mu: Amos diže bunu na te usred doma Izrailjevog, zemlja ne može podneti sve reči njegove. 11 Jer ovako govori Amos:

Jerovoam će poginuti od mača,

a Izrailj će se odvesti iz zemlje svoje u ropstvo.

12 Potom reče Amasija Amosu: Videoče, idi, beži u zemlju Judinu, i onde jedi hleb i onde prorokuj; 13 a u Vetilju više ne prorokuj, jer je svetinja careva i dom je carski.

14 A Amos odgovori i reče Amasiji: Ne bejah prorok ni proročki sin, nego beh govedar i brah dudove; 15 a Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: Idi, prorokuj narodu mom Izrailju. 16 Sada dakle čuj reč Gospodnju.

Ti kažeš: Ne prorokuj u Izrailju,

i ne kropi po domu Isakovom.

17 Zato ovako veli Gospod:

Žena će ti se kurvati u gradu,

i sinovi će tvoji i kćeri tvoje pasti od mača,

i zemlja će se tvoja razdeliti užem,

i ti ćeš umreti u nečistoj zemlji,

a Izrailj će se odvesti iz svoje zemlje u ropstvo.