1 Čujte ovu reč, krave vasanske,

koje ste u gori samarijskoj,

koje krivo činite ubogima

i satirete siromahe,

koje govorite gospodarima svojim:

Donesite da pijemo.

2 Zakle se Gospod Gospod svetošću svojom

da će vam evo doći dani,

te će vas izvlačiti kukama,

i ostatak vaš udicama ribarskim.

3 I kroz prolome ćete izaći,

svaka na prema se,

i pobacaćete šta bude u dvorovima,

govori Gospod.

4 Idite u Vetilj, i činite bezakonje,

u Galgalu množite bezakonje svoje,

i prinosite svako jutro žrtve svoje,

treće godine desetke svoje;

5 I palite žrtvu zahvalnu od hleba kiselog,

i oglasite žrtve dragovoljne i razglasite,

jer vam je tako milo, sinovi Izrailjevi,

govori Gospod Gospod.

6 I zato vam ja dadoh da su vam čisti zubi

po svim gradovima vašim

i da nema hleba nigde

po svim mestima vašim;

ali se ne obratiste k meni,

govori Gospod.

7 A ja vam ustegoh dažd,

kad još tri meseca behu do žetve,

i pustih dažd na jedan grad,

a na drugi grad ne pustih dažda,

jedan se kraj nakvasi,

a drugi kraj, na koji ne dažde, posuši se.

8 Tako dva i tri grada iđahu u jedan grad da piju vode,

i ne mogahu se napiti;

ipak se ne obratiste k meni,

govori Gospod.

9 Bih vas sušom i medljikom;

gusenice izjedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim

i na smokvama vašim i na maslinama vašim;

ipak se ne obratiste k meni,

govori Gospod.

10 Poslah u vas pomor kao u Misir,

pobih mačem mladiće vaše

i odvedoh konje vaše,

i učinih te se podizaše smrad iz logora vašeg

i u nozdrve vaše;

ipak se ne obratiste k meni,

govori Gospod.

11 Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomor,

i bejaste kao glavnja istrgnuta iz ognja;

ipak se ne obratiste k meni,

govori Gospod.

12 Zato ću ti tako učiniti, Izrailju;

i što ću ti tako učiniti,

pripravi se, Izrailju,

da sretneš Boga svog.

13 Jer eto Onog koji je sazidao gore

i koji je stvorio vetar

i javlja čoveku šta misli,

čini od zore tamu,

i hodi po visinama zemaljskim;

ime Mu je Gospod Bog nad vojskama.