5 Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;

14 I ovo je sloboda koju imamo k Njemu da ako šta molimo po volji Njegovoj posluša nas.

9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.

5 Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim,

a na svoj razum ne oslanjaj se.

6 Na svim putevima svojim imaj Ga na umu,

i On će upravljati staze tvoje.

6 Na svim putevima svojim imaj Ga na umu,

i On će upravljati staze tvoje.

11 Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate.

14 Gde nema saveta, propada narod,

a pomoć je u mnoštvu savetnika.

33 Ždreb se baca u krilo,

ali je od Gospoda sve što izlazi.

1 Čovek samovoljan traži šta je njemu milo

i meša se u svašta.

2 Bezumniku nije mio razum

nego da se javlja srce njegovo.

3 Kad dođe bezbožnik, dođe i rug,

i prekor sa sramotom.

4 Reči su iz usta čovečijih duboka voda,

izvor je mudrosti potok koji se razliva.

5 Nije dobro gledati bezbožniku ko je,

da se učini krivo pravom na sudu.

6 Usne bezumnikove pristaju u svađu,

i usta njegova dozivaju boj.

7 Bezumniku su usta njegova pogibao,

i usne njegove pruglo duši njegovoj.

8 Reči su opadačeve kao izbijenih,

ali silaze unutra u trbuh.

9 I ko je nemaran u poslu svom

brat je raspikući.

10 Tvrda je kula ime Gospodnje.

K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.

11 Bogatstvo je bogatom jak grad

i kao visok zid u njegovoj misli.

12 Pred propast podiže se srce čoveka,

a pre slave ide smernost.

13 Ko odgovara pre nego čuje,

tome je ludost i sramota.

14 Duh čovečiji snosi bol svoj;

a duh oboren ko će podignuti?

16 Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,

17 da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.

7 A kad dođoše u Misiju hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade.

1 A u crkvi koja beše u Antiohiji behu neki proroci i učitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvaše Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom četvorovlasnikom, i Savle. 2 A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah. 3 Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.

31 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite.

1 Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena,

5 I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu noću u snu, i reče Bog: Išti šta hoćeš da ti dam. 6 A Solomun reče: Ti si učinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao što je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i sačuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao što se vidi danas. 7 I tako Gospode Bože moj, Ti si postavio slugu svog carem na mesto Davida oca mog, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti. 8 I Tvoj je sluga među narodom Tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne može izbrojati ni proračunati od množine. 9 Daj dakle sluzi svom srce razumno da može suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom?

10 I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. 11 I reče mu Bog: Kad to išteš, a ne išteš dug život niti išteš blago niti išteš duše neprijatelja svojih nego išteš razum da umeš suditi; 12 evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati takav kakav si ti.

9 I reče mu žena: Hoćeš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri. 10 A on joj reče: Govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.