3 Evo nasledstva od Gospoda:

deca, porod je dar od Njega.

4 Šta su strele u ruci jakome,

to su sinovi mladi.

5 Blago čoveku koji je njima napunio tul svoj!

Neće se osramotiti

kad se stanu razgovarati s neprijateljima na vratima.

1 Blago svakome, koji se boji Gospoda,

koji hodi putevima Njegovim!

2 Jer će jesti od trudova ruku svojih.

Blago tebi, i dobro ti je.

3 Žena je tvoja kao rodna loza

usred doma tvog;

sinovi tvoji kao grane maslinove

oko stola tvog.

4 Gle, tako će biti blagosloven

čovek koji se boji Gospoda.

1 Blago svakome, koji se boji Gospoda,

koji hodi putevima Njegovim!

2 Jer će jesti od trudova ruku svojih.

Blago tebi, i dobro ti je.

3 Žena je tvoja kao rodna loza

usred doma tvog;

sinovi tvoji kao grane maslinove

oko stola tvog.

12 Sinovi naši neka budu kao bilje,

koje veselo odraste u mladosti;

kćeri naše kao stupovi

prekrasno izrađeni u dvoru;

2 Silno će biti na zemlji seme njegovo,

rod pravednički biće blagosloven.

28 I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.

4 blagosloven će biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.

14 Bićeš blagosloven mimo sve narode: neće biti u tebi ni muškog ni ženskog neplodnog, ni među stokom tvojom.

6 Uči dete prema putu kojim će ići,

pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.

15 Bezumlje je privezano detetu na srce;

prut kojim se kara ukloniće ga od njega.

24 Ko žali prut, mrzi na sina svog;

a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

15 Prut i kar daju mudrost,

a dete pusto sramoti mater svoju.

13 Ne uskraćuj kar detetu;

kad ga biješ prutom, neće umreti.

1 Slušajte, deco, nastavu očevu,

i pazite da biste poznali mudrost.

1 Mudar je sin radost ocu svom,

a lud je sin žalost materi svojoj.

6 I neka ove reči koje ti je zapovedam danas budu u srcu tvom. 7 I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.

14 A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

11 Kad dakle vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga mole?

52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.

13 Kako otac žali sinove,

tako Gospod žali one koji Ga se boje.

1 Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna.

24 Da te blagoslovi Gospod

i da te čuva!

25 Da te obasja Gospod licem svojim

i bude ti milostiv!

26 Da Gospod obrati lice svoje k tebi

i dade ti mir!

28 Bog ti dao rose nebeske,

i dobre zemlje

i pšenice i vina izobila!

29 Narodi ti služili

i plemena ti se klanjala!

Bio gospodar braći svojoj

i klanjali ti se sinovi matere tvoje!

Proklet bio koji tebe usproklinje,

a blagosloven koji tebe uzblagosilja!

3 Jer ću izliti vodu na žednoga

i potoke na suvu zemlju,

izliću Duh svoj na seme tvoje

i blagoslov svoj na tvoje natražje.

4 I procvetaće kao u travi,

kao vrbe pokraj potoka.

13 A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda,

i obilan mir imaće sinovi tvoji.

5 Pre nego te sazdah u utrobi, znah te;

i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te;

za proroka narodima postavih te.

38 I biće mi narod i ja ću im biti Bog. 39 I daću im jedno srce i jedan put da bi me se bojali uvek na dobro svoje i sinova svojih nakon njih.

13 Jer si Ti stvorio šta je u meni,

sastavio si me u utrobi matere moje.

14 Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

15 Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe,

ako i jesam sazdan tajno,

otkan u dubini zemaljskoj.

16 Zametak moj videše oči Tvoje,

u knjizi je Tvojoj sve to zapisano,

i dani zabeleženi,

kad ih još nije bilo nijednog.

10 Za Tobom pristajem od rođenja,

od utrobe matere moje Ti si Bog moj.

25 Bejah mlad i ostareh,

i ne videh pravednika ostavljenog,

ni dece njegove da prose hleba.

26 Svaki dan poklanja i daje u zajam,

i na nasleđu je njegovom blagoslov.

4 Nećemo zatajiti od dece njihove,

naraštaju poznom javićemo

slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.

6 Venac su starcima unuci,

a slava sinovima oci njihovi.

7 Pravednik jednako hodi u bezazlenosti svojoj;

blago sinovima njegovim posle njega!

1 Deco! Slušajte svoje roditelje u Gospodu: jer je ovo pravo. 2 Poštuj oca svog i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem: 3 Da ti blago bude, i da živiš dugo na zemlji.

4 I vi očevi! Ne razdražujte decu svoju, nego ih gajite u nauci i u strahu Gospodnjem.

20 Deco! Slušajte roditelje svoje u svačemu; jer je ovo ugodno Gospodu.

21 Očevi! Ne razdražujte dece svoje, da ne gube volje.

12 Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.

7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? 8 Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi.

4 Ako li koja udovica ima decu ili unučad, da se uče najpre svoj dom poštovati, i zajam vraćati roditeljima; jer je ovo ugodno pred Bogom.

21 Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet.

39 A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni će ući onamo, i njima ću je dati i oni će je naslediti.