1 Тешко безбрижнима у Сиону

и онима који су без страха у гори самаријској,

који су на гласу између поглавица народима,

ка којима долази дом Израиљев.

2 Прођите у Халну и видите,

и оданде идите у велики Емат,

после сиђите у Гат филистејски;

је ли које царство боље од ових?

Јесу ли им међе пространије од ваших међа?

3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан,

а примичете столицу на којој је насиље;

4 Који лежете на одрима од слонове кости

и пружате се на постељама својим,

и једете јагањце из стада

и теоце угојене;

5 Који певате уза псалтире,

и измишљате справе музичке као Давид;

6 Који пијете вино великим чашама,

и мажете се скупоценим мирисима,

а не марите за полом Јосифов.

7 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство,

и престаће радост оних који се госте.

8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама:

Ја се гадим на понос Јаковљев

и мрзим на дворове његове;

зато ћу предати град

и све што је у њему.

9 И ако десет људи остане у једној кући, умреће. 10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.

11 Јер ево, Господ заповеда

и удариће дом велики да се развали

и мали дом да попуца.

12 Трче ли коњи по стени

и оре ли се воловима?

Јер ви претвористе суд у жуч,

и плод од правде у пелен.

13 Ви се радујете ономе што није ништа,

и говорите:

Нисмо ли својом снагом добили рогове?

14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев,

говори Господ Бог над војскама,

народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.