1 Ово ми показа Господ Господ: Гле, саздаваше скакавце, кад почињаше ницати отава, и гле, беше отава по царевој косидби. 2 А кад поједоше траву земаљску, тада рекох:

Господе, Господе, смилуј се;

како ће се подигнути Јаков?

Јер је мали.

3 Господ се раскаја зато:

Неће бити, рече Господ.

4 Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождре велику бездану и прождре део земље. 5 А ја рекох:

Господе, Господе, престани;

како ће се подигнути Јаков?

Јер је мали.

6 Господ се раскаја зато:

Ни то неће бити, рече Господ Господ.

7 Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мерилима, и у руци Му беху мерила. 8 И рече ми Господ: Шта видиш, Амосе? И рекох: Мерила. А Господ ми рече:

Ево, ја ћу метнути мерила посред народа свог Израиља,

нећу га више пролазити.

9 Јер ће се разорити висине Исакове,

и светиње ће Израиљеве опустети,

и устаћу на дом Јеровоамов с мачем.

10 Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове. 11 Јер овако говори Амос:

Јеровоам ће погинути од мача,

а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство.

12 Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј; 13 а у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски.

14 А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове; 15 а Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу. 16 Сада дакле чуј реч Господњу.

Ти кажеш: Не пророкуј у Израиљу,

и не кропи по дому Исаковом.

17 Зато овако вели Господ:

Жена ће ти се курвати у граду,

и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача,

и земља ће се твоја разделити ужем,

и ти ћеш умрети у нечистој земљи,

а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.