1 Опет ми дође реч Господња говорећи: 2 Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ:

Ридајте: Јаох дана!

3 Јер је близу дан,

близу је дан Господњи,

облачан дан,

време народима.

4 И мач ће доћи на Мисир,

и страх ће бити у етиопској,

кад стану падати побијени у Мисиру,

кад се зароби мноштво његово

и раскопају се темељи његови.

5 Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача.

6 Овако вели Господ:

Пашће који подупиру Мисир,

и понос силе његове обориће се,

од куле синске пашће у њему,

говори Господ Господ.

7 И биће пусти међу пустим земљама,

и градови ће његови бити међу пустим градовима.

8 И познаће да сам ја Господ

кад запалим огањ у Мисиру

и сви се помоћници његови сатру.

9 У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде.

10 Овако вели Господ Господ:

Погубићу мноштво мисирско

руком Навуходоносора цара вавилонског.

11 Он и народ његов с њим,

најљући између народа,

биће доведени да затру земљу,

и извући ће мачеве своје на Мисир

и напуниће земљу побијених.

12 И исушићу реке,

и предаћу земљу у руке злим људима;

и опустећу земљу и шта је у њој

руком туђинском.

Ја Господ говорих.

13 Овако вели Господ Господ:

и гадне ћу богове потрти,

и истребићу ликове у Нофу,

и неће више бити кнеза из земље мисирске,

и пустићу страх у земљу мисирску.

14 И опустошићу Патрос,

и упалићу Соан,

и извршићу суд на Нову.

15 И излићу гнев свој на Син, град мисирски,

и истребићу људство у Нову.

16 Кад запалим огањ у Мисиру,

љуто ће се узмучити Син,

и Нов ће се распасти,

и Ноф ће бити у тескоби сваки дан.

17 Младићи авински и пи-весетски пашће од мача,

а девојке ће отићи у ропство.

18 И у Тафнесу ће помркнути дан

кад поломим онде преворнице мисирске

и нестане у њему поноса силе његове;

облак ће га покрити;

а кћери ће његове отићи у ропство.

19 И извршићу судове на Мисиру,

и они ће познати да сам ја Господ.

20 Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи: 21 Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач. 22 Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке. 23 И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама. 24 И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт. 25 Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску. 26 И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.