15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. 16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; 17 али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; 20 и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22 и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23 А Адам рече:
Сада ето кост од мојих кости,
и тело од мог тела.
Нека јој буде име човечица,
јер је узета од човека.
24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.