1 После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.

2 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви,

послушајте Израиља оца свог.

3 Рувиме, ти си првенац мој,

крепост моја и почетак силе моје;

први господством и први снагом.

4 Навро си као вода;

нећеш бити први;

јер си стао на постељу оца свог

и оскврнио је легав на њу.

5 Симеун и Левије, браћа,

мачеви су им оружје неправди.

6 У тајне њихове да не улази душа моја,

са збором њиховим да се не саставља слава моја;

јер у гневу свом побише људе,

и за своје весеље покидаше волове.

7 Проклет да је гнев њихов, што беше нагао,

и љутина њихова, што беше жестока;

разделићу их по Јакову,

и расућу их по Израиљу.

8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја,

а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим,

и клањаће ти се синови оца твог.

9 Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој;

спусти се и леже као лав

и као љути лав;

ко ће га пробудити?

10 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде

нити од ногу његових онај који поставља закон,

докле не дође Онај коме припада,

и Њему ће се покоравати народи.

11 Веже за чокот магаре своје,

и за племениту лозу младе од магарице своје;

у вину пере хаљину своју

и огртач свој у соку од грожђа.

12 Очи му се црвене од вина

и зуби беле од млека.

13 Завулон ће живети покрај мора

и где пристају лађе,

а међа ће му бити до Сидона.

14 Исахар је магарац јак у костима,

који лежи у тору,

15 И виде да је почивање добро

и да је земља мила,

сагнуће рамена своја да носи,

и плаћаће данак.

16 Дан ће судити свом народу,

као једно између племена Израиљевих.

17 Дан ће бити змија на путу

и гуја на стази,

која уједа коња за кичицу,

те пада коњ на узнако.

18 Господе, Тебе чекам да ме избавиш.

19 А Гад, њега ће војска савладати;

али ће најпосле он надвладати.

20 У Асира ће бити обилата храна,

и он ће давати сласти царске.

21 Нефталим је кошута пуштена,

и говориће лепе речи.

22 Јосиф је родна грана,

родна грана крај извора,

којој се огранци раширише сврх зида.

23 Ако га и уцвелише љуто

и стрељаше на њ,

и бише му непријатељи стрелци,

24 Опет оста јак лук његов

и ојачаше мишице руку његових

од руку јаког Бога Јаковљевог,

одакле поста пастир, камен Израиљу,

25 Од силног Бога оца твог,

који ће ти помагати,

и од Свемогућег,

који ће те благословити

благословима озго с неба,

благословима оздо из бездана,

благословима од дојака и од материце.

26 Благослови оца твог

надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних,

нека буду над главом Јосифовом

и над теменом одвојеног између браће.

27 Венијамин је вук грабљиви,

јутром једе лов,

а вечером дели плен.

28 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их. 29 Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина, 30 у пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб. 31 Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију. 32 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових. 33 А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.