18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 20 и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22 и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23 А Адам рече:
Сада ето кост од мојих кости,
и тело од мог тела.
Нека јој буде име човечица,
јер је узета од човека.
24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.