Жртвовање Исака. Потврђивање обрицања. Нахорови потомци.
1 После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме. 2 И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати. 3 И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 5 И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. 7 Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? 8 А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
11 Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме. 12 А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. 13 И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 14 И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
18 и благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.