7 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? 10 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
21 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
7 Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.
8 Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.
9 Господ Бог позва човека: „Где си!"
10 „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио" – одазва се човек.
21 А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену.
7 Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače.
8 Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu.
9 Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!"
10 „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio" – odazva se čovek.
21 A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu.
7 Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.
8 I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. 9 A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si? 10 A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
21 I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.