5 Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ. 6 Јер им рече: Да чујете сан што сам снио: 7 Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом. 8 Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
9 После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени. 10 А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? 11 И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.