Прва књига Мојсијева која се зове Постање 45:1-15

Јосиф се показује својој браћи и учини да му отац дође у Мисир.

1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир. 5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. 6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. 7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском. 9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. 10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје. 11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје. 12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим. 13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог. 14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом. 15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.